Kada i kako saditi drveće i žbunje

Sadnja izgleda kao najjednostavniji posao u dvorištu — iskopa se rupa i stavi biljka. U praksi, tri četvrtine sadnica koje propadnu u prve dve godine propadnu zbog tri stvari: preduboke sadnje, nedovoljnog zalivanja u prvoj sezoni i nabijene zemlje oko grudve. Nijedna od njih se ne vidi odmah.

Kada se sadi

Jesen, od sredine oktobra do pada temperature ispod nule, je najbolji termin. Biljka je bez lista i ne troši vodu na transpiraciju, a zemljište je još toplo pa koren nastavlja da raste sve do decembra. Do proleća sadnica ima uspostavljen kontakt sa zemljom i dočekuje prvo leto spremna.

Proleće, mart i prva polovina aprila, je drugi termin — pre nego što pupoljci krenu. Prolećna sadnja znači da biljka ulazi u prvo leto sa još neuspostavljenim korenom, pa zalivanje prve sezone postaje obavezno, a ne opciono.

Kod sadnica u kontejneru pravila su blaža — mogu se saditi cele sezone osim u najvećim vrućinama i po mrazu — ali i one bolje prime u jesen.

Rupa: šira, ne dublja

Pravilo je jednostavno i skoro uvek se prekrši u drugom delu: rupa se kopa dva do tri puta šira od grudve, a tačno iste dubine kao grudva.

Široka rupa daje korenu rastresenu zemlju u koju može bočno da se širi, a tu se koren i razvija — u gornjih 40 do 60 centimetara, ne u dubinu. Duboka rupa je kontraproduktivna: zemlja nasuta ispod grudve se vremenom slegne i biljka potone.

Ako je zemljište glinovito i zidovi rupe ostanu zaglačani ašovom, koren ih doživljava kao zid saksije i savija se u krug. Zidovi se zato grubo zaseku ili razrahle vilama.

Korenov vrat — najskuplja greška

Korenov vrat je mesto gde deblo prelazi u koren, tamo gde se stablo malo proširi. To mesto mora ostati u nivou okolnog terena, ili jedan do dva centimetra iznad.

Kada se zatrpa, kora na tom delu nije prilagođena stalnoj vlazi. Godinu ili dve ništa se ne vidi. Zatim se javlja zastoj u rastu, retka krošnja i prevremeno žućenje lista u avgustu. Vlasnik obično posumnja na nedostatak hrane i đubri, što ne pomaže jer uzrok nije tu.

Kod sadnica iz kontejnera često je i sam kontejner napunjen previše, pa je korenov vrat već zatrpan u saksiji. Pre sadnje se površinski sloj supstrata skida dok se vrat ne ukaže.

Postupak sadnje, korak po korak

1. Priprema sadnice. Jutana vreća i kanap se posle spuštanja u rupu odvezuju i spuštaju sa gornje trećine grudve. Plastična mreža i sve od veštačkog materijala se uklanjaju u potpunosti.
2. Kontejnerska sadnica se izvadi i koren koji je obmotao saksiju se zaseče na nekoliko mesta ili rastrese rukom. Ako se ostavi obmotan, nastavlja da raste u krug i posle deset godina davi sam sebe.
3. Postavljanje na nerastresenu zemlju na dnu rupe, da grudva ne tone.
4. Zatrpavanje zemljom izvađenom iz rupe, uz umešan zreo kompost. Ne stavlja se mineralno đubrivo u direktan kontakt sa korenom.
5. Sabijanje nogom u slojevima, umereno — da nema vazdušnih džepova, ali ne do nabijanja.
6. Prstenasta činija od zemlje oko sadnice, u prečniku rupe, da voda pri zalivanju ostane iznad korena a ne da se razlije.
7. Prvo zalivanje odmah, obilno: 20–40 litara za žbun i manje drvo, do 100 litara za veće sadnice. Voda sleže zemlju bolje nego bilo kakvo sabijanje.
8. Malč — kora, seckana drvenasta masa ili kompost — u sloju 5–8 cm, ali sa prstenom od desetak centimetara slobodnog prostora oko debla.
9. Vezivanje za kolac ili tri kolca kod izloženih pozicija, mekom trakom u obliku osmice, nikada žicom i nikada čvrsto. Kolac se vadi posle druge sezone.

Prve dve sezone

Ovde propadaju i pravilno posađene sadnice. Drvo posađeno u jesen nije samostalno u julu sledeće godine — koren još nije izašao iz zapremine grudve.

• Prva sezona: jednom nedeljno obilno, 20–40 litara po sadnici, direktno u činiju. Za vreme dužih sušnih perioda dva puta nedeljno.
• Druga sezona: na svakih 10–14 dana tokom leta.
• Od treće sezone većina vrsta se snalazi sama, osim u ekstremnoj suši.

Kratko zalivanje crevom po lišću ne znači ništa. Potrebno je da voda prođe do dna grudve, a to su litri, ne minuti. Kod većih zasada se ovo rešava kapajućim linijama, koje se polažu u istom zahvatu kao sadnja.

Izbor vrste je pola posla

Najbolja tehnika sadnje ne spasava pogrešno izabranu biljku. Pre nego što se kopa, tri pitanja:

• Koliko prostora ima gore i dole? Sadnica visoka dva metra u rasadniku može biti drvo od dvadeset metara. Udaljenost od objekta i od podzemnih instalacija se planira prema odrasloj veličini, ne prema današnjoj.
• Koliko sunca dobija mesto? Većina neuspeha sa cvetnim žbunjem je zapravo pitanje svetla.
• Kakva je zemlja i da li voda stoji? Na mestu gde posle kiše voda stoji dan i po, četinari i većina voća neće opstati bez drenaže.

Za suva, izložena mesta i za dvorišta gde niko ne zaliva redovno, izbor je razrađen u tekstu o biljkama otpornim na sušu. Ako sadite radi zaklona od pogleda, pogledajte poređenje vrsta za živu ogradu.

Greške koje najčešće vidimo

1. Preduboka sadnja i zatrpan korenov vrat.
2. Uska rupa sa zaglačanim zidovima u glini.
3. Ostavljena plastična mreža ili kanap oko grudve.
4. Malč nabacan uz deblo u obliku vulkana — drži vlagu uz koru i otvara put truljenju.
5. Žica ili najlon za vezivanje, koji posle dve godine ureže u koru.
6. Prestanak zalivanja posle prve godine, jer biljka „izgleda dobro“.

Sadnju izvodimo kao deo kompletnog ozelenjavanja, sa nabavkom sadnog materijala iz proverenih rasadnika i garancijom na primljene sadnice. Pošaljite nam spisak ili slike prostora i predložićemo vrste koje će na toj poziciji zaista opstati.

Česta pitanja

Biodekor d.o.o.

Od 1987. projektujemo, izvodimo i održavamo zelene površine širom Srbije, sa sopstvenim timom inženjera pejzažne arhitekture i sopstvenom mehanizacijom. Tekst je napisan na osnovu radova na terenu, ne prepisan iz stranih priručnika.

sadnja drvećasadnja žbunjajesenja sadnjakorenov vratmalčiranje